Zimsko ljetovanje

Ни љето ни зима – тако некако смијешно – казаће шјор Карло, један од јунака овог романа, желећи да опише прилике у којима се и сâм нашао са осталим ликовима књижевног света Владана Деснице. Тако је оксимороном зимско љетовање осликан пејзаж општих поремећаја – све је померено и извитоперено у рату, осим времена које увек неумитно протиче, подсећајући нас на то да је једино пролазност стална. Због тога је горак и постиђен смех који прати мисао с почетка овог пасуса.

С таквим осмехом ће и читаоци ходити кроз тридесет пет поглавља Зимског љетовања, које почиње пред крај лета 1943. године, савезничким бомбардовањем Задра у Другом светском рату, а завршава се у селу Смиљевцима. Приповедајући о ратним страхотама, писац ће приказати да после њих остају растрзани животи појединаца, у којима се разазнавају само обриси људских лица и питања – зашто рат? зашто све ово зло? Иако је од објављивања ове књиге прошло седам деценија, данашњи човек је суочен са истим питањима. Управо то сведочи о неопходности борбе свих нас – за тријумф светлости над тмином.

Марија Радић

~

„Зимско љетовање књига је дубоког песимизма, оног који најсуморније опомиње и метафизички отријежњује човјека. Али, то је и књига највише умјетничке снаге, која и када плаши својим садржајем, на посебан, за овакву врсту дјела никад ухватљиви начин, чудесно охрабрује и тјеши тајанственим поретком своје савршене форме.“

Из предговора Владана Бајчете